Ось
тисне і тисне
цей
стовпчик.
Пройма
до кісток.
Не
стачило кисню
на
подих лише,
на
ковток…
А кисню
– море,
повінь
небес.
Обличчя
суворе.
Помер?
Воскрес?
Та
вітер подужчав.
І вирій
гука…
Киснева
подушка.
Вірна
рука.
Немає коментарів:
Дописати коментар